Šta je Recesija? Prosto Objašnjenje sa Primerima iz Srbije

Mart 2020. Svet se zaključava. Za 16 dana berza pada 30%. Firme šalju ljude kući. Tvoj komšija gubi posao. Ti čitaš vesti i pitaš se da li si sledeći.

Svaki put kad čuješ reč "recesija", isti film. Isti strah. A niko ti ne objasni šta se zapravo dešava i šta konkretno možeš da uradiš.

Recesija značenje - definicija i objašnjenje

Recesija je kada ekonomija jedne zemlje uspori. Zvanično, recesija po definiciji znači da BDP (bruto domaći proizvod) pada dva kvartala zaredom - odnosno 6 meseci.

Ali šta to ZAPRAVO znači u praksi?

Znači da:

• Ljudi kupuju manje jer se plaše za budućnost
• Firme zarađuju manje pa otpuštaju radnike
• Banke teže daju kredite
• Nezaposlenost raste
• Cene nekretnina često padaju (u težim slučajevima dolazi do deflacije)

Zamisli to kao začarani krug: ljudi se plaše pa manje troše, firme manje zarađuju pa otpuštaju, još više ljudi se plaši, još manje troše. Ako ti je ovo prvi susret sa ekonomskim pojmovima, pogledaj trejding terminologiju.

I tako dok se nešto ne promeni.

Recesija vs depresija - koja je razlika?

Često se mešaju ova dva pojma, a razlika je važna.

Recesija je privremeno usporavanje. Obično traje 6-18 meseci. Neprijatno, ali prolazi.

Depresija je mnogo gora. Traje godinama. BDP pada 10% ili više. Nezaposlenost eksplodira na 20-25%.

Za primer: Velika depresija 1930-ih trajala je skoro 10 godina. Recesija 2008-2009 trajala je oko 18 meseci.

Danas je depresija retka. Vlade i centralne banke imaju alate da spreče da recesija preraste u depresiju. Ali recesije se i dalje dešavaju - prosečno svakih 7-10 godina.

Kako prepoznati da dolazi recesija?

Recesija se ne desi preko noći. Postoje znaci upozorenja:

1. Invertovana kriva prinosa

Zvuči komplikovano, ali je jednostavno: kada kratkoročne kamate postanu veće od dugoročnih. To je signal da investitori očekuju probleme. Ovaj indikator je predvideo skoro svaku recesiju u poslednjih 50 godina.

2. Pad potrošačkog poverenja

Kada ljudi počnu da odlažu velike kupovine (auto, stan, televizor) - to je znak. Ankete o potrošačkom poverenju ovo mere.

3. Rast nezaposlenosti

Kada firme počnu da otpuštaju, to je jasan znak usporavanja. Pogledaj mesečne izveštaje o zaposlenosti.

4. Pad proizvodnje

Manje narudžbina → manje proizvodnje → manje posla. PMI indeks (Purchasing Managers Index) ispod 50 znači kontrakciju.

5. Pad berze

Berza obično padne 6-12 meseci PRE recesije. Investitori predviđaju budućnost. Ako te zanima kako radi trgovanje na berzi preko interneta, imam detaljan vodič.

Primeri recesija - šta se desilo

Globalna finansijska kriza (2008-2009)

Možda je pamtiš. Počelo je sa krahom tržišta nekretnina u SAD. Banke su davale kredite ljudima koji nisu mogli da vrate. Kada su počeli da ne plaćaju, ceo sistem se urušio.

Posledice: milioni ljudi izgubili domove, nezaposlenost skočila na 10%, berze pale 50%+.

U Srbiji: dinar oslabio, izvoz pao, građevinska industrija zamrla.

COVID recesija (2020)

Najkraća recesija u istoriji - samo 2 meseca. Ali i najdublja. Ekonomije su se bukvalno zaustavile preko noći zbog lockdown-a.

Oporavak je bio brz jer je uzrok bio jasan (virus) i vlade su reagovale masivnom pomoći.

Recesija u Srbiji

Srbija je prošla kroz nekoliko teških perioda: sankcije 90-ih, hiperinflacija, tranzicija 2000-ih. Svaki put se ekonomija oporavila, ali je trebalo vremena.

Danas je srpska ekonomija diversifikovanija i otpornija nego pre. Ali i dalje zavisi od EU i globalnih trendova.

Kako recesija utiče na TEBE?

Konkretno šta možeš očekivati:

Ako si zaposlen:

• Povišice se zamrzavaju
• Bonusi se smanjuju ili ukidaju
• Rizik od otpuštanja raste (naročito u sektorima kao građevina, maloprodaja, turizam)
• Prekovremeni rad se smanjuje

Ako tražiš posao:

• Manje otvorenih pozicija
• Veća konkurencija
• Niže početne plate
• Duže čekanje na odgovor

Ako imaš biznis:

• Mušterije troše manje
• Teže je naplatiti dugovanja
• Krediti su skuplji ili nedostupni
• Dobavljači traže plaćanje unapred

Ako investiraš:

• Berza pada (ali i prilike za kupovinu)
• Nekretnine gube vrednost
• Kamate na štednju rastu
• Kripto obično pada zajedno sa rizičnijom imovinom (slično kao forex tržište u krizama)

Kako se zaštititi od recesije?

Ne možeš sprečiti recesiju. Ali možeš se pripremiti.

1. Napravi fond za hitne slučajeve

Cilj: 3-6 mesečnih troškova na strani. U recesiji, ovo je tvoja sigurnosna mreža ako izgubiš posao.

2. Smanji dugove

Kredit je teret u dobrim vremenima. U lošim je noćna mora. Fokusiraj se na otplatu dugova sa visokim kamatama.

3. Diversifikuj prihode

Jedan izvor prihoda = visok rizik. Razmisli o freelance poslu, pasivnom prihodu, ili sporednom biznisu.

4. Investiraj u sebe

Veštine koje su tražene u recesiji: IT, zdravstvo, prodaja, finansije. Nikad nije kasno za učenje.

5. Ne paniči sa investicijama

Najgora stvar koju možeš da uradiš je da prodaš sve na dnu. Recesije prolaze. Ko kupi na dnu, zarađuje na oporavku.

"Kad je tržište krahiralo, hteo sam da prodam sve. Nisam. Sačekao sam. I to je bila najbolja odluka koju sam doneo."

- ssssale, TradeCraft zajednica

Kada će biti sledeća recesija?

Niko ne zna sa sigurnošću. Ekonomisti pokušavaju da predvide, ali često greše.

Ono što znamo: recesije su normalan deo ekonomskog ciklusa. Dešavaju se prosečno svakih 7-10 godina. Poslednja velika je bila 2020 (COVID).

Umesto da brineš KADA će doći, fokusiraj se na to da budeš SPREMAN kad dođe.

Često Postavljana Pitanja

Šta znači recesija prostim rečima?

Recesija znači da ekonomija usporava. Ljudi kupuju manje, firme zarađuju manje i otpuštaju radnike, a nezaposlenost raste. Zvanično, recesija nastaje kada BDP pada dva kvartala zaredom (6 meseci).

Koliko dugo traje recesija?

Prosečna recesija traje 6-18 meseci. COVID recesija 2020. trajala je samo 2 meseca (najkraća u istoriji), dok je finansijska kriza 2008-2009. trajala oko 18 meseci. Depresija je mnogo duža i teža, poput Velike depresije koja je trajala skoro 10 godina.

Kako recesija utiče na obične ljude?

Povišice se zamrzavaju, bonusi se smanjuju, a rizik od otpuštanja raste. Oni koji traže posao nailaze na manje otvorenih pozicija i nize početne plate. Vlasnici biznisa imaju manje mušterija i teže naplaćuju dugovanja.

Da li može da se zaradi tokom recesije?

Da. Berza obično pada tokom recesije, ali to stvara prilike za kupovinu po nižim cenama. Ko kupi na dnu, zarađuje na oporavku. Trejderi mogu da zarađuju i na padu tržišta kroz short pozicije. Ključ je da ne paničiš i ne prodaješ sve na dnu.

Kada će biti sledeća recesija?

Niko ne zna sa sigurnošću. Recesije se dešavaju prosečno svakih 7-10 godina. Umesto da brineš kada će doći, fokusiraj se na pripremu: fond za hitne slučajeve, manje dugova, diversifikovani prihodi.

Recesija je privremeno usporavanje. Neprijatna je, ali prolazi. Priprema je sve: fond za hitne slučajeve, manje dugova, više veština. Oni koji ostanu mirni, najbolje prođu. Tržište uvek ide gore i dole. Trejderi zarađuju u oba smera.

Koji tip trejdera si?

Napravio sam brz sistem od 7 pitanja koji ti pokaže gde si na putu od šegrta do majstora i šta je tvoj sledeći korak.

Proveri sistem →

Povezani članci

• Trgovanje na berzi preko interneta - Kompletan vodič za online trading.
• Šta je Inflacija? - Zašto cene rastu i kako se zaštititi.
• Šta je Deflacija? - Suprotno od inflacije - kada cene padaju.
• Trejding terminologija - Svi pojmovi na jednom mestu.
• Šta je Forex? - Kako tržište valuta radi.
• Kako napraviti trejding plan - Sistem koji eliminiše emocije.