Kada govorimo o tome šta je recesija i kako ona nastaje bitno je da pogledamo u prošlost. Industrijska revolucija je dovela do konstantnog povećanja ekonomskog rasta različitih država. Samim tim su nastali i prvi počeci nastajanja moderne recesije u svetu. Više puta sam govorio da je rezumevanje terminologije osnovna tačka bez koga trgovanje na berzi ne bi bilo moguće. U poslednjih 50 godina recesije su znatno smanjene i ograničene zbog sve boljeg razumevanja samog problema, kao i posledice koje ovaj proces nosi sa sobom. Tako, na primer, u razdoblju od 1960 do 2007. godine postojale su 122 recesije. One su pogodile čak 21 razvijenu ekonomiju sveta prema izvoru IMF-a (International Monetary Fund). Jedan od poslednjih primera globalne resecije koji se dogodio 2019-2020 jeste recesija izazvan virusom Kovid-19 koji značajno je uticao na celokupno svetsko ekonomsko tržište.
Šta je recesija?
Recesija predstavlja značajan, kompleksan i određeni pad ekonomske aktivnosti, odnosno pad rasta BDP-a. Merenje recesije se vrši na osnovu merenja dužine recesije od vrha predhodnog širenja do najniže tačke pada. Postoje dva osnovna pravila za utvrđivanje recesije, a to su:
- pad BDP (bruto društvenog proizvoda) u dvokvartalnom godišnjem izveštaju
- na osnovu godišnje nezaposlenosti
Govoreći o tome šta je recesija i kako ona nastaje bitno je da znamo da proces recesije može da traje od nekoliko meseci pa u nekim slučajevima i do nekoliko godina. Za proces oporavka privrede jedne zemlje potrebno je vreme od nekoliko godina, odnosno sve dok ne dođe do pozitivnog uspona svih ekonomskih parametara u okviru privrede jedne zemlje. Ovaj problem je dosta promenljive prirode, pa tako nastala recesija u jednoj državi veoma lako može da se prelije i na neke susedne zemlje.
Kako nastaje recesija?
Neki od osnovnih događaja koji mogu uticati na nastanak recesije:
- finansijska kriza
- šok spoljne trgovina
- pucanje ekonomskog balona
Jedan od najuticajnih institucija u ovoj oblasti je svakako nacionalni biro za ekonomska istraživanja (NBER – National Bureau of Economic Research) iz Sjedinjenih Američkih Država koji recesiju utvrđuje na osnovu pada privredne aktivnosti koji zahvati celokupnu privredu u određenom vremenomskom periodu. Prema istraživanja NBER-a recesiju je najlakše utvrditi na osnovu direktnih parametara u okviru BDP-a kao što su: zapošljavanje, stvarni prihodi, maloprodaja, veleprodaja i industrijska proizvodnja.
Recesija može biti dosta teška za određena preduzeća. Razlog je to što sam proces recije predstavlja određeni vid ekonomske kontrakcije u okviru poslovanja preduzeća u samoj privredi. Kao posledica ovog problema može doći do otpuštanja radnika, stvaranja dodatnih ekonomskih opterećenja, pa u nekim slučajevima i do zatvaranja samog preduzeća.
Tipovi recesije
Svaka recesija ima neki svoj tip na osnovu kojeg može da se prepozna. Pa tako imamo najčešće pomenute tipove recesije koji mogu biti: V, U, W, L i K. Ova slova su zapravo definisana na osnovu izgleda na grafiku koji se ocrtava na osnovu BDP tokom vremena.
Šta je recesija V tipa?
One traju dugo kao ostale recesije, i nakon naglog pada imaju najmanje dugoročan uticaj na rast BDP. Rast se vraća na predhodno stanje nakon recesije, što je najčešće slučaj kod problema u lancu snabdevanja. Recesija u SAD 1953. godine bila je uzrokovana porastom kamatnih stopa kako bi se sprečila inflacija nakon Korejskog rata.
Šta je recesija U tipa?
Nju definiše vraćanje na prvobitnu putanju rasta, ali tek nakon dužeg vremenskog perioda opadanja ili stagnacije uzrokovanog V tipom. Najniži deo krive BDP-a kod U tipa znatno je duži nego kod V – tipa, što pokazuje mali ekonomski rast pre samog vraćanja na prvobitni nivo ekonomskog rasta. Primer za ovaj tip je svakako recesija koja se dogodila u SAD 1973. godine, zbog pada BDP-a koji se nije vratio na vrhunac sve do 1976. godine.
Šta je recesija W tipa?
Ovaj tip resecije ima dugi pad nakon početnog oporavka. Direktno utiče na samo poverenje potrošača zbog dugotrajnog pada, a samim tim i na količinu kupovne moći potrošača zbog straha od potencijalno ponovnog pada u bliskoj budućnosti. Početkom 1980. godine američka ekonomija je imala slab pad u obliku V tipa, ali nakon nekoliko meseci došlo je I do oporavka. A već sledeće godine 1981. dolazi do drugog udara u obliku W tipa.
Šta je recesija L tipa?
L tip recesije je jedan od najviše zabrinjavajućih tipova recesije. Kod ove vrste dolazi do dugoročnog uticaja na sami rast BDP-a, ali I na smanjenje putanje rasta BDP – a što je najsličnije određenim vrstama ekonomske depresije. Ovaj tip odlikuje dosta spor oporavak, visoka nezaposlenost i niske investicije. Jedan od najboljih primera za ovaj tip recesije desio se u Grčkoj 2008. godine kada je rast BDP-a konstantno bio negativan ispod 2% na vremenski period od 10 godina.
Šta je recesija K tipa?
K tip recesije je veoma specifičan tip recesije, zato što to oporavak rasta BDP-a se dešava u različitim privrednim granama, dok su ostale grane privrede u padu. Pa se K tip može podeliti na dve grupe od koje će prva grupa preći u U tip ili V tip, dok druga grupa može imati veoma spor i težak oporavak svog privrednog rasta. Ove grupe se takođe mogu podeliti i na različite činioce kao što je:
- vrsta industrije
- klasama
- generacijama
- demografskim linijama
Jedan od najboljih primera ovog tipa jeste svakako recesija koja se dogodila 2020.godine zbog virusa Covid-19.
Odnos recesije I ekonomske depresije
Depresija predstavlja dugotrajan pad ekonomske aktivnosti. Može se još definisati kao ekstremna recesija koja može da traje minimum tri ili više godina što za posledicu ima pad BDP – a za najmanje 10% godišnje. Depresija može da se prepozna po sledećim parametrima kao što su:
- visok nivo nezaposlenosti
- smanjena količina proizvodnje i produktivnosti
- bankrot
- konstantan pad BDP-a
- nemoć vraćanja dravnog duga
Glavne razlike između recesije i depresije su svakako vremenska dužina trajanja i jačina uticaja na rast BDP-a. Recesija spada pod neke vrste normalnog ekonomskog ciklusa pada rasta BDP – a, u nekim okvirima od dva kvartala. Depresija ima značajno ekstremniji ekonski udar na rast BDP -a, i zahvata po nekoliko kvartala.
Svakako jedna od najpoznatijih ekonomskih depresija koja je trajala skoro jednu deceniju se dogodila 24. oktobra 1929. godine padom američke berze. Ovaj događaj predstavlja jedan od najekstremnih padova u ekonomskoj istoriji čovečanstva. Do ovog negativnog događaja došlo je zbog pucanja ekonomskog balona što je izazvalo ogromnu prodaju trgovačkih akcija u vrednosti od 12.9 miliona.
Ovaj događaj je prouzrokovao uvođenje novih zakona I strožijih propisa, kako bi se u budućnosti sprečilo ponavljanje depresije tolikih razmera.
Šta je globalna recesija
Globalna recesija proces pada rasta BDP – a na globalnom nivou u širem vremenskom opsegu. Globalna recesija obuvata sinhronizovane talase recesiju po razne ekonomijama u svetu, gde su na direktnom udaru trgovinski odnosi i medjunarodni finansiski sistemi koji treba da podnesu razne ekonomske šokove i udare koji se kreće iz jedne zemlje u drugu.
Prema definiciji IMF (International Monetary Fund) globalna recesija sadrži razne ekonomske parametre koji nastaju u ovom procesu. Jedan od ključnih faktora jeste svakako pad globalne proizvodnje koji utiče na slabljenje markoekonomske pokazatelje kao što su:
- zaposlenost
- tokovi kapitala
- trgovina
- potrošnja nafte
- potrošnja po glavi stanovnika
- investiranje po glavi stanovnika
Jedan od ključnih procesa za određivanja globalne recesije je određivanje globalnog BDP-a. ON je veoma kompleksan zbog mnogih faktora koji na to utiču kao što je na primer razlike u valutama različitih ekonomija.
Još jedan primer globalne recesije je svako svetska ekonomska kriza koja se dogodila 2008. godine. Ova kriza svoje korene vuče još iz 2007.godine kada su svi ekonomski indikatori pokazivali veliku nezaposlenost i inflaciju. Došlo je do pucanja velikog ekonomskog balona za stambeno tržište usled čega je usledila finansiska kriza, koja je prestala 2009.godine.Njene posledice se I danas osete u mnogim razvijenim državama širom sveta.
Trebali li da brinemo o recesiji u budućnosti?
Svakako da ne treba da brinemo pošto za svaku recesiju je potrebno određeno vreme za njeno stvaranje, pa samim tim imamo i dovoljno vremena za osiguravanje naših finansija upotrebom sledećih koraka:
- razvijanje posebnih navika finansijske štednje ili dodatnih finansijskih prihoda koje mogu da nam pomognu da usporimo ličnu recesiju
- da na pametan način investiramo svoj novac u neke dugoročne investicije koji im mogu doneti određen prihod, ali i da budemo realni prilikom procene rizika same investicije
Jedan od ključnih mehazama za zaštitu od resecije, odnosno depresije jeste mnogo bolje sagledavanje ovog problema na osnovu pređašnjih iskustava. Bolje upravljanja i predviđanja samih ekonomskih parametara u budućnosti je takođe bitno. Ukoliko ste razumeli šta je recesija i zanima vas kako na pamet način da investirate svoj novac možete pogledati besplatan alat za trgovanje i početi sa trejdingom već danas. Naravno, ukoliko ste samo želeli da se informišete o osnovnoj terminologiji i to je u potpunosti u redu. Nadam se da sam vam pomogao da razumete pojam recesije.
