Šta je deflacija: značenje, primeri i disinflacija

Cena korpe padne sa 10.000 na 9.800 dinara, a tvoja rata kredita ostane 20.000. Kupovina je jeftinija; ugovoreni dug se nije smanjio. Taj primer pokazuje šta je deflacija i zašto njene posledice ne možeš proceniti samo gledanjem cenovnika.

Deflacija je pad opšteg nivoa cena. Račun iz uvoda je primer pada od 2%, ne aktuelni podatak za Srbiju. Rasprodaja jednog proizvoda ili pad cene telefona ne dokazuje da cela privreda prolazi kroz isti proces.

Deflacija, inflacija i disinflacija: tri različita slučaja#

Najčešća zabuna nastaje kada vest kaže da je inflacija pala. Ako pozitivna stopa sa 10% padne na 2%, roba i dalje poskupljuje. To je disinflacija, odnosno usporavanje inflacije.

U drugom redu korpa je ukupno 12,2% skuplja nego kada je koštala 100. Manja stopa nije vratila staru cenu. Za računski postupak pogledaj inflaciju i kupovnu moć.

Zašto širok pad cena može da oteža poslovanje#

U objašnjenju ECB-a o stabilnosti cena problem je dugotrajan, širok pad koji prati slabu aktivnost. Deo kupaca odlaže velike kupovine, firmama pada prihod, a pritisak prelazi na ulaganje i zaposlenost. To je mogući krug pogoršanja, ne tvrdnja da ljudi prestaju da kupuju hranu.

Zamisli firmu koja proda 100 komada po 100 EUR. Prihod je 10.000 EUR. Ako cena padne na 95 EUR, a proda i dalje 100 komada, prihod je 9.500 EUR. Ukoliko istovremeno padne i količina na 90 komada, prihod je 8.550 EUR. Fiksna kirija i postojeći dug nisu automatski pali za istih 14,5%.

Ishod zavisi od troškova, produktivnosti i prodaje te firme. Zato iz jedne negativne inflacione stope ne sledi da svaka kompanija otpušta radnike ili da će svaka akcija pasti.

Kada pojeftinjenje dolazi iz efikasnije proizvodnje#

Niži trošak proizvodnje može omogućiti nižu cenu uz održivu prodaju. To se razlikuje od slučaja u kojem kupci nemaju dovoljno prihoda, roba stoji, a firma spušta cenu da bi naplatila makar deo troška.

Ako pojedina vrsta elektronike pojeftinjuje, to govori o toj kategoriji. Za zaključak o opštoj deflaciji gledaš širi indeks i period. RZS potrošačke cene razdvajaju ukupni indeks i grupe potrošnje, pa možeš videti gde je nastala promena.

Jedan mesec sezonskog pojeftinjenja takođe nije dovoljan opis dugotrajnog procesa. Uz broj zadrži napomenu da li poredi prethodni mesec, isti mesec prošle godine ili godišnji prosek.

Šta se dogodilo u Japanu#

Japan jeste važan primer, ali tvrdnja o trideset godina neprekidnog pada cena nije dobar sažetak. Guverner Banke Japana je 2019. opisao ulazak u deflaciju krajem devedesetih i približno petnaest godina pretežno negativne CPI stope, uz prekide povezane sa rastom robnih cena.

Pucanje balona imovine, problemi banaka i slaba tražnja deo su te istorije. Pad cene akcija ili zemljišta nije isto što i pad potrošačkih cena. Rečenica da je sve u Japanu pojeftinjavalo od 1990. do 2020. spaja različite pojave i periode.

Važna ispravka odnosi se i na kamate. Zvanična istorija monetarnih mera BOJ-a beleži uvođenje negativne stope 2016. na deo rezervi finansijskih institucija. Dakle, kamatne stope mogu biti negativne. To ne znači da centralna banka ima neograničen prostor ili da svi krediti građana dobijaju negativnu kamatu.

Velika depresija i pad cena#

Istorijski pregled Federalnih rezervi povezuje bankarske krize početkom tridesetih, smanjenje novčane mase i deflaciju sa težom otplatom dugova i padom aktivnosti. To je drugačiji primer od pojeftinjenja jednog proizvoda zahvaljujući boljoj proizvodnji.

Ne treba svaki negativan mesečni CPI porediti sa tom krizom. Dubina pada, finansijski sistem i prihodi stanovništva određuju kontekst. Istorijski primer objašnjava mehanizam, a ne prognozira ponavljanje iste epizode.

Kako deflacija menja teret kredita#

Uz fiksni nominalni dug, opšti pad cena povećava njegovu vrednost izraženu kroz korpu dobara. Ako je dug 10.000 EUR, a nivo cena padne 2%, njegova vrednost u početnim cenama je 10.000 / 0,98 = 10.204,08 EUR. Realni teret je veći oko 2,04%, iako se broj na ugovoru nije promenio.

To još ne govori koliki deo tvoje plate odlazi na ratu. Za to koristiš prihod. U primeru rata od 300 EUR čini 30% plate od 1.000 EUR. Ako plata padne na 900 EUR, ista rata uzima 33,33%. To je poseban račun, koji ne treba mešati sa indeksom cena.

Za kredit zato zabeleži nominalnu ratu, vrstu kamate, valutu i prihod iz kojeg ga vraćaš. Jedna reč, deflacija, ne zamenjuje te četiri stavke.

Štednja, plata i ulaganja tokom pada cena#

Ako opšti nivo cena pada, ista gotovina kupuje više te korpe. Ali gubitak prihoda ili potreba da hitno prodaš drugu imovinu menja stanje domaćinstva. Rast kupovne moći jedne sume nije isto što i bolji ukupan položaj.

Kod obveznice odvoji ugovorene isplate od tržišne cene i kreditnog rizika izdavaoca. Kod akcije odvoji opšti nivo cena od poslovanja konkretne firme. Nema univerzalnog portfolija koji postaje bezbedan samo zato što je inflacija negativna.

Ako želiš da uporediš raspoloživ novac, račun plate i ličnih troškova polazi od tvog budžeta. Državni prosek plate u tom alatu služi za poređenje, a tvoji troškovi se ne zamenjuju navodnim prosekom života u zemlji.

Kako da pripremiš svoj budžet za slabiji prihod#

Napravi osnovni scenario sa trenutnim prihodom i obavezama. Zatim drugi, sa manjim prihodom koji sam odrediš kao primer. Zadrži ugovorene rate i troškove koje ne možeš brzo smanjiti. Razlika pokazuje koliko dugo raspoloživa rezerva pokriva taj jaz.

Na primer, ako obaveze prelaze smanjeni prihod za 200 EUR mesečno, rezerva od 1.200 EUR pokriva šest takvih razlika, pod pretpostavkom da nema drugih izdataka. To je pregled budžeta, ne prognoza trajanja recesije.

Za novac koji ti uskoro treba proceni dostupnost, a za dugoročna ulaganja rok i mogućnost pada. U članku o štednji i investiranju ta dva zadatka su odvojena. Makro vest sama ne određuje koji instrument odgovara tvojoj obavezi.

Дефлација: кратко објашњење#

Дефлација је пад општег нивоа цена. Дисинфлација је успоравање позитивне инфлације: цене и даље расту, само спорије. Појефтињење једног производа није доказ да цене целе потрошачке корпе падају. Приходи и уговорени дугови посматрају се одвојено.

Često postavljana pitanja#

Šta je deflacija prostim rečima?#

Pad opšteg nivoa cena tokom posmatranog perioda. Isti novac tada kupuje više te korpe. Za zaključak o privredi potrebni su širi podaci od cene jednog proizvoda ili jedne rasprodaje.

Zašto pad cena nije uvek dobra vest?#

Ako prati slabiju potražnju, može pritiskati prihod firmi, zaposlenost i otplatu postojećih dugova. Niža cena zbog efikasnije proizvodnje ima drugačiji uzrok. Posmatraj šta se dešava sa prodajom i prihodima uz same cene.

Koja je razlika između deflacije i disinflacije?#

Kod disinflacije pozitivna stopa usporava, recimo sa 10% na 2%, pa cene nastavljaju da rastu. Kod deflacije nivo cena pada. Korpa od 110 uz rast 2% košta 112,20, a uz pad 2% košta 107,80.

Da li je Japan imao trideset godina neprekidne deflacije?#

To nije precizan opis. BOJ opisuje početak krajem devedesetih i približno petnaest godina pretežno negativne potrošačke inflacije, uz prekide. Širi period sporog rasta privrede ne znači isti broj godina neprekidnog pada cena.

Mogu li kamatne stope biti ispod nule?#

Da. Banka Japana je 2016. uvela negativnu stopu na deo rezervi institucija kod centralne banke. To je konkretna mera monetarne politike, ne tvrdnja da građani automatski dobijaju novac kada podignu kredit.

Povezani članci#

• Inflacija, korpa i realna promena plate
• Recesija i pad ekonomske aktivnosti
• Štednja i investiranje prema roku novca
• Bull i bear market: cena imovine i šira privreda