Šta je Inflacija? Uzroci, Primeri i Kako se Zaštititi (2026)

Stojiš na kasi. Ista korpa, isti proizvodi, iste količine. Račun: 30% više nego prošle godine.

Plata? Ista. Ili malo veća, ali ne 30%.

Ono što osećaš svaki put kad pogledaš račun u prodavnici, to je inflacija. I ima konkretne uzroke koje možeš da razumeš.

Šta je inflacija - prosto objašnjeno

Inflacija je smanjenje kupovne moći novca. Isti novac kupuje manje stvari nego pre.

Ako je inflacija 10%, a plata ti ostane ista - realno si dobio smanjenje plate od 10%.

Zato nije bitno koliko ZARAĐUJEŠ. Bitno je koliko možeš da KUPIŠ sa tim novcem.

Zvanično, inflacija se meri poređenjem cena "korpe" proizvoda (hrana, stanovanje, gorivo, itd.) sa prethodnom godinom.

5 glavnih uzroka inflacije

1. Previše novca u opticaju

Najčešći uzrok. Kada centralna banka štampa previše novca, svaki dinar vredi manje.

Zamisli ovako: svi u selu imaju po 1.000 dinara. Neko štampa još 10.000 i da ih jednoj osobi. Ta osoba sada može da plati više za sve - pa cene rastu za sve ostale.

To se desilo tokom COVID-a. Vlade su štampale trilione da održe ekonomije. Rezultat? Inflacija koju i dalje osećamo.

2. Potražnja veća od ponude

Kada svi hoće istu stvar, a nema je dovoljno - cena raste.

Primer: Tokom pandemije, svi su hteli grafičke kartice za kompjutere (zbog rudarenja kripta i rada od kuće). Cene su skočile 2-3x.

3. Rast troškova proizvodnje

Kada sirovine poskupe, proizvodi poskupe.

Primer: Rast cena nafte = rast cena goriva = rast cena transporta = rast cena SVEGA (jer se sve prevozi).

4. Očekivanja

Ovo je čudno, ali stvarno. Ako svi OČEKUJU da će cene rasti, oni rastu.

Radnici traže veće plate jer očekuju skuplje cene → firme dižu cene da bi platile veće plate → cene zaista rastu → radnici traže još veće plate...

Začarani krug. Zato centralne banke toliko pričaju o "sidrenju očekivanja".

5. Devalvacija valute

Kada dinar oslabi prema evru, sve što uvozimo (a uvozimo mnogo) poskupi.

Srbija uvozi gorivo, automobile, tehnologiju, polovinu hrane. Slab dinar = skuplji život.

Kolika je inflacija u Srbiji?

Istorijski, Srbija je imala turbulentnu inflaciju:

• 1990-te: Hiperinflacija - cene su se duplale svakih nekoliko dana
• 2000-te: Stabilizacija, inflacija 10-20% godišnje
• 2010-te: Relativna stabilnost, 2-5%
• 2022-2023: Skok na 15%+ (globalna recesija)
• 2024-2025: Smirenje na 5-7%

Cilj NBS (Narodne Banke Srbije) je inflacija od 3% ± 1.5%.

Kako inflacija utiče na TEBE?

Ako imaš štednju u dinarima:

Gubiš. Kamate na štednju su manje od inflacije. Tvoja štednja realno gubi vrednost svake godine.

Ako imaš kredit:

Zavisi. Fiksna kamata = dobro (vraćaš "jeftinije" dinare). Varijabilna kamata = loše (kamata raste sa inflacijom).

Ako imaš nekretninu:

Obično dobro. Nekretnine obično prate ili nadmašuju inflaciju. Zato bogati kupuju stanove.

Ako živiš od plate:

Loše ako plata ne prati inflaciju. Većini ne prati. Zato "povišica od 5%" uz inflaciju od 10% je zapravo smanjenje plate.

Kako se zaštititi od inflacije?

1. Investiraj umesto da štediš

Novac na računu gubi vrednost. Investicije (akcije, nekretnine, fondovi) mogu da porastu brže od inflacije.

2. Drži deo štednje u evrima

Evro je stabilnija valuta. Ako dinar oslabi, tvoji evri vrede više dinara.

3. Investiraj u sebe

Veštine koje ti donose veću platu su najbolja zaštita. Ako ti plata raste brže od inflacije - pobedio si.

4. Razmisli o nekretninama

Istorijski, nekretnine prate inflaciju. Plus možeš da ih izdaješ za pasivni prihod.

5. Izbegavaj dugove sa varijabilnom kamatom

Kada inflacija raste, kamate rastu. Varijabilni kredit može da postane noćna mora.

"Držao sam keš na računu godinama. Kad sam izračunao koliko sam izgubio na inflaciji, počeo sam da investiram. Sad mi novac radi umesto da gubi vrednost."

- Aleksandar V., TradeCraft zajednica

Da li je inflacija uvek loša?

Ne. Umerena inflacija (2-3% godišnje) je ZDRAVA.

Zašto?

• Motiviše ljude da troše umesto da gomilaju keš
• Olakšava otplatu dugova (dugovi ostaju isti, plate rastu)
• Daje prostor centralnim bankama da reaguju u krizi

Problem je kada inflacija izmakne kontroli (hiperinflacija) ili kada je previsoka duže vreme (10%+ godišnje). Suprotno od inflacije, deflacija, je podjednako opasna.

Inflacija je činjenica života. Ne možeš je zaustaviti, ali možeš se pripremiti. Novac na računu gubi vrednost. Investicije mogu da porastu brže od inflacije. A veštine koje ti donose veću platu su najbolja zaštita od svega. Umerena inflacija (2-3%) je normalna i zdrava. Problem nastaje kad izmakne kontroli.

Tržišni ciklusi se ponavljaju. Trejderi zarađuju u oba smera. Uradi besplatan kviz i otkrij odakle da počneš.

Povezani članci

• Trgovanje na berzi preko interneta - Kompletan vodič za online trading.
• Šta je Deflacija? - Suprotno od inflacije - kada cene padaju.
• Šta je Recesija? - Kada ekonomija usporava.
• Koliko se Zarađuje od Trejdinga? - Realne brojke.
• Forex u Srbiji: Porezi i Zakoni - Kako legalno trejdovati u Srbiji.
• Psihologija trejdinga - Kako emocije utiču na odluke.