CRS i Srbija: ko šalje poreskoj koji podatak (dijaspora 2026)

⚠️ Disclaimer. Tekst opisuje status automatske razmene finansijskih informacija (CRS) između Srbije i drugih zemalja po OECD AEOI commitments dokumentu sa datumom 12. januar 2026. Ne predstavlja poresko ni pravno savetovanje. Status se može promeniti ako Srbija potpiše MCAA i postavi datum prve razmene. Pre konkretne akcije, konsultuj poreskog savetnika u Srbiji ili Steuerberatera u zemlji gde si tax rezident. Self-disclosure obaveza po Zakonu o porezu na dohodak građana ostaje nezavisno od CRS statusa. Poslednji update: maj 2026.

Sredom uveče u Beču, Dušan otvori Wise aplikaciju. Saldo 18.400 evra, mesečno dolazi i odlazi između tri valute. Treću godinu zaredom isti ritual u maju: napiše email knjigovođi u Srbiji sa pitanjem da li mora da prijavi taj račun u godišnjoj prijavi za prošlu godinu. Prošle godine je dobio odgovor "ne brini, oni to ne vide". Ove godine pita zašto.

Dušan ima srpski pasoš, glavni posao kao IT manager u jednoj firmi u Beču, austrijsko poresko rezidentstvo od kako se preselio 2021. godine, ali bratova firma u Beogradu mu plaća deo dohotka iz konsaltinga preko Wise računa. To je ona siva zona gde ni on više ne zna gde mu je tax residence "pravo", a gde se samo papir poklapa.

Pitanje koje je postavio knjigovođi je u suštini jedno: "Da li poreska Srbije automatski dobija podatke o mom Wise računu kroz neki sistem razmene informacija". Sledeći paragrafi pokrivaju OECD CRS status Srbije po januaru 2026. godine, razliku između CRS i FATCA, šta to znači praktično za dijasporu sa Wise i Revolut računima, i šta ostaje obaveza nezavisno od auto-razmene.

CRS i Srbija: gde smo po stanju januar 2026#

Šta je CRS#

Common Reporting Standard (CRS) je sistem koji je OECD pokrenuo 2014. godine. Ideja je jednostavna: banke u zemljama koje su u sistemu, automatski jednom godišnje šalju informacije o stranim rezidentima poreskoj službi nadležne zemlje. Tako Belgijska banka šalje austrijskoj poreskoj informacije o austrijskim rezidentima koji imaju račun u Belgiji, austrijska banka šalje belgijskoj poreskoj informacije o belgijskim rezidentima, i tako u krug između 110+ zemalja u sistemu.

Format razmene je standardizovan: ime, adresa, datum rođenja, poreski identifikacioni broj (TIN/PIB), broj računa, saldo na 31. decembar, ukupne kamate, dividende, prinosi od prodaje hartija od vrednosti, sve to godišnje. Razmena ide između jurisdikcija koje su potpisale Multilateral Competent Authority Agreement (MCAA) i postavile datum prve godine razmene.

Status Srbije: legal framework JESTE, aktivacija NIJE#

Po OECD AEOI commitments dokumentu sa poslednjim updateom 12. januara 2026. godine, Srbija je u kategoriji "developing countries not asked to commit and that have not yet set a date for the first year of exchanges".

Šta je Srbija uradila:

• 12. mart 2018. godine: pristupila kao 149. član Global Foruma za transparentnost i razmenu informacija u poreske svrhe
• 13. jun 2019. godine: potpisala Multilateral Convention on Mutual Administrative Assistance in Tax Matters (instrument koji je preduslov za CRS)

Šta Srbija NIJE uradila:

• Nije potpisala MCAA (Multilateral Competent Authority Agreement) za CRS
• Nije postavila datum prve godine razmene podataka
• Nije aktivirala dvostrane razmene sa pojedinačnim zemljama kroz CRS okvir

Posledica: Srbija ima pravnu infrastrukturu da uđe u CRS auto-razmenu, ali aktivacija nije pokrenuta. Drugačije rečeno, Srbija je na "commitment stage" sa formalnim framework-om, ne na "active exchange stage".

Cross-verifikacija: švajcarska SIF (State Secretariat for International Finance) ne lista Srbiju kao AEOI partner state na svojoj zvaničnoj listi. Komšije Bugarska i Crna Gora imaju različite statuse, Bugarska reciprocal sa Švajcarskom od 11. oktobra 2023, Crna Gora se ne pominje kao partner. Srbija odsutna i sa švajcarske i sa nemačke i sa austrijske liste CRS reportable jurisdictions.

Šta to znači praktično#

Za RS rezidenta sa Wise računom (EU IBAN): belgijska poreska tehnički skladišti podatak o tvom računu (CRS self-cert je zahtev za sve EU banke), ali belgijska poreska NE prosleđuje taj podatak Poreskoj upravi Srbije, jer Srbija nije partner. Podatak ostaje u EU.

Za austrijskog tax rezidenta srpskog porekla (Dušan u Beču) sa Wise računom: austrijska poreska (BMF) JESTE u CRS sistemu i dobija podatke o Wise računima austrijskih rezidenata kroz belgijsku stranu. Dušan koji u Wise self-cert formularu kaže "austrijski tax rezident", aktivira upravo taj kanal: belgijska poreska šalje BMF-u, BMF prati promet i poredi sa Steuererklärung 2026.

Za RS rezidenta sa Revolut računom (Litvanija ili Irska): isti mehanizam kao Wise. Tax residence Srbija u self-cert formularu znači podatak ostaje u Litvaniji ili Irskoj, ne ide u Srbiju automatski.

FATCA Srbija: poseban sistem, JESTE potpisan#

Tu je važno razdvojiti dva sistema koja često miješaju.

CRS je OECD-ov multilateralni sistem za razmenu informacija između 110+ zemalja, fokus na sve tax rezidente nerezidentnih zemalja. Srbija NIJE aktivni participant.

FATCA (Foreign Account Tax Compliance Act) je američki sistem koji obvezuje strane finansijske institucije da prijavljuju američke građane i druge "US persons" sa stranim računima. Tehnički implementira se kroz Intergovernmental Agreements (IGA) između USA i drugih zemalja.

Srbija je potpisala FATCA Model 1 IGA 10. aprila 2019. godine. Skupština Srbije ratifikovala 23. decembra 2019. godine. Mehanizam je sledeći:

• Srpske banke (Komercijalna, NBS, Banca Intesa, AIK i ostale) identifikuju klijente sa US linked indicia (US građanstvo, US adresa, US TIN ili SSN)
• Te podatke šalju Poreskoj upravi Srbije godišnje
• Poreska uprava Srbije prosleđuje IRS-u u SAD

Model 1 znači jednosmernost u praksi: srpske banke prijavljuju US persons IRS-u kroz Poreskoj upravi Srbije, ali US strana ne prijavlja reciprocally u istom obimu. Politički osetljivo pitanje od 2014. godine, "agreement in substance" je obećavao reciprocity ali implementacija nikad nije punu pokrenula sa US strane.

Posledica praktično: ako Marko ima Interactive Brokers račun u SAD i nije US građanin već srpski rezident, IRS ne prosleđuje Poreskoj upravi Srbije podatke o tom računu automatski. Self-disclosure ostaje jedini mehanizam za RS rezidenta da prijavi taj prinos.

Šta ovo znači za tipične profile dijaspore#

Profil 1: Dušan u Beču sa Wise računom, austrijska tax residence#

CRS aktivan. Belgijska strana (Wise EU entitet) šalje austrijskoj BMF mesečne podatke o saldu, prilivima, odlivima, ukupnoj poreskoj klasifikaciji prihoda. BMF poredi sa Dušanovom Steuererklärung 2026 (rok 30. jun 2027). Ako Dušan prijavi 14.000 evra prihoda iz Wise računa a BMF vidi 28.000 evra promet, dolazi do Anfrage (zahteva za objašnjenje) ili Verfahren (poreske procedure).

Praktičan savet: prijavi sve što kroz Wise pristiže, ne pokušavaj selektivnu prijavu. BMF ima podatak pre tebe.

Profil 2: Marko u Beogradu sa Revolut računom, srpska tax residence#

CRS neaktivan za Srbiju. Litvanija (gde je Revolut entitet) skladišti podatak ali ga ne šalje Poreskoj upravi Srbije automatski. Poreska Srbije može da traži podatak kroz EOIR (Exchange of Information on Request, pojedinačni upit), što je sporiji i ciljan mehanizam, ne auto-razmena.

Self-disclosure obaveza po Zakonu o porezu na dohodak građana ostaje: RS rezident prijavljuje svetski dohodak u godišnjoj prijavi (rok 15. maj iduće godine), sa pravom na poreski kredit za inostrani porez plaćen na isti prihod (po važećoj redakciji ZPDG i bilateralnim sporazumima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, tačan broj člana i procedura proveri sa knjigovođom za aktuelnu godinu).

Praktičan savet: prijavi prihod iz Revolut računa i obračunaj porez. Auto-razmena nije aktivna ali obaveza prijave jeste, i kazne za naknadnu samoprijavu nekoliko godina kasnije mogu da budu visoke ako Poreska uprava pokrene ciljani Verfahren.

Profil 3: Stefan u Cirihu sa Wise EU računom, švajcarska tax residence i srpski pasoš#

CRS aktivan u oba smera za Švajcarsku i EU zemlje. Belgijska Wise strana šalje švajcarskoj ESTV (Eidgenössische Steuerverwaltung) kroz međudržavni AEOI sporazum. Stefan u svojoj kantonalnoj Steuererklärung 2026 prijavljuje Wise saldo na 31. decembar i prinose tokom godine.

Što se tiče Srbije: Stefan nije srpski tax rezident (preselio u Švajcarsku trajno), pa nema obavezu prema Srpskoj poreskoj. Srpsko državljanstvo i pasoš nisu kriterijum za poreski tretman, tax residence jeste.

Profil 4: Aleksandar u Berlinu, srpski IBAN u Beogradu, nemačka tax residence#

CRS neaktivan za Srbiju. Srpska banka (Komercijalna, NBS) ne šalje informacije Bundeszentralamt für Steuern kroz CRS jer Srbija nije partner. Bundeszentralamt može da traži podatak ciljano kroz EOIR (Exchange of Information on Request) ili kroz bilateralni sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, ali ne automatski.

Aleksandar u svojoj nemačkoj Einkommensteuererklärung prijavljuje sve svoje strane račune nezavisno od CRS-a (Anlage AUS, prijavljivanje svetskog dohotka je obaveza po §1 EStG za nemačke rezidente), uključujući Komercijalnu banku ili AIK banku u Beogradu.

Šta to NE znači#

Tri pogrešne interpretacije koje treba izbeći.

1. "Ako Srbija nije u CRS, ne moram da prijavim svoj strani račun"#

Pogrešno. Self-disclosure obaveza po Zakonu o porezu na dohodak građana je nezavisna od auto-razmene. RS rezident prijavljuje svetski dohodak u godišnjoj prijavi (rok 15. maj iduće godine, tačan broj člana ZPDG i procedura prijave proveri sa knjigovođom za aktuelnu redakciju zakona). Auto-razmena je enforcement mehanizam koji ubrzava detekciju, ne pravni osnov obaveze prijave.

Konkretne stope kapitalnog dobitka koje prijavljuješ se razlikuju po zemlji rezidentstva. Pregled stope za 6 zemalja regiona ti pokazuje gde si u toj matrici.

Kazna za naknadnu samoprijavu posle 2 godine je 5 do 20 odsto na neprijavljeni iznos plus zatezna kamata. Kazna za detektovano neprijavljivanje kroz EOIR ili Verfahren može da bude i krivična u značajnim iznosima.

2. "FATCA reciprocity znači da Srbija dobija US podatke automatski"#

Pogrešno. FATCA Model 1 IGA u praksi nikad nije punu pokrenuo US-stranu reciprocity. Srbija šalje IRS podatke o US persons sa srpskim računima, US strana ne šalje uporedne podatke Srbiji o srpskim rezidentima sa US računima. Politički osetljivo pitanje od 2014. godine, status proveri kod poreskog savetnika za tvoju konkretnu situaciju ako imaš IB ili sličan US račun.

3. "Srbija će sigurno biti u CRS za par godina, ne brini"#

Možda. Možda ne. EU pristupni pritisak (kandidat status) verovatno gura ka aktivaciji, ali nije sigurno ni kada ni pod kojim uslovima. Bezbedno je planirati u sadašnjem okviru (Srbija nije CRS partner po januaru 2026), sa svesti da se to može promeniti naredne 2 do 4 godine. Konzervativan put: prijavi sve obaveze sad, nezavisno od CRS statusa.

Često postavljana pitanja#

Da li Wise i Revolut šalju moje podatke automatski Srbiji?#

Ne automatski. Wise i Revolut su CRS-compliant institucije i traže self-certification (tax residency + TIN/PIB), ali razmena ide kroz EU jurisdikcije (Belgija, Litvanija, Irska). Te jurisdikcije ne šalju podatke Srbiji jer Srbija nije CRS partner. Podatak skladiše, ali ne prosleđuju automatski.

Šta upisujem u Wise self-certification ako sam srpski rezident a živim u Beču?#

Tax residence određuje gde plaćaš porez kao primarni rezident. Ako si registrovan u Beču i tamo plaćaš austrijsku Lohnsteuer, tvoj tax residence je Austrija, ne Srbija. Self-cert popunjavaš "Austrija" + austrijski TIN (Steuernummer). Ako imaš dvostruko rezidentstvo (centar životnih interesa Srbija ali fizički u Beču), konsultuj poreskog savetnika za primenu tie-breaker rule iz bilateralnog sporazuma.

Kako Srbija dobija podatke o mom stranom računu kad CRS ne radi?#

Tri mehanizma. Prvi, EOIR (Exchange of Information on Request) je ciljani upit Poreske uprave Srbije ka stranoj poreskoj kad već postoji indicija (povezana transakcija, anonimna prijava, ranija prijava sa flagovima). Drugi, bilateralni sporazumi o izbegavanju dvostrukog oporezivanja imaju article 26 (razmena informacija) koji aktivira EOIR. Treći, banking inquiry direktno ka stranoj banci je redak mehanizam koji ide kroz sudski put.

Ako sad prijavim 3 godine unazad neprijavljenih prihoda iz Wise, šta se dešava?#

Samoprijava (institut "naknadne prijave" po Zakonu o poreskoj proceduri, tačan član proveri sa knjigovođom) za neprijavljene godine znači plaćanje samog poreza plus zatezne kamate (oko 0,03 odsto dnevno na neplaćeni porez, status proveriti za aktuelnu godinu), bez krivične kazne. Knjigovođa pravi obračun za svaku godinu posebno. Tipično 200 do 500 evra knjigovođa po godini neprijavljenog plus naknadno plaćanje poreza i kamate od 50 do 300 evra po godini, zavisno od iznosa.

Da li ICS srpske banke (Komercijalna, NBS, Banca Intesa) šalju podatke o mojoj plati u inostranstvo kroz CRS?#

Ne kroz CRS. Srbija nije partner u CRS razmeni, srpske banke ne šalju podatke o stranim tax rezidentima kroz CRS okvir. Srpske banke MORAJU da identifikuju i prijave US persons IRS-u kroz FATCA Model 1 IGA (preko Poreske uprave Srbije), ali to nije CRS i ne odnosi se na DE/AT/CH rezidente.

Da li je situacija ista i za Crnu Goru, BiH ili Severnu Makedoniju?#

Slično ali ne identično. Crna Gora i BiH imaju različite statuse u OECD AEOI sistemu, niti jedna nije aktivni CRS partner po januaru 2026. Severna Makedonija isto. Status se može promeniti u narednim godinama, proveri OECD AEOI commitments PDF za aktuelan status pre konkretne odluke.

Šta dalje ako ovo prepoznaješ kao svoju situaciju#

Dušan u Beču je sredom uveče poslao knjigovođi tri fajla: Wise statement za 2025, austrijsku Lohnausweis i listu prihoda iz konsaltinga u Srbiji. Knjigovođa je vratila proračun za sat vremena: prihodi iz Wise ulaze u austrijsku Einkommensteuererklärung 2026 (Anlage E ili kao Selbständige Einkünfte), Srpska poreska nije obaveštena kroz CRS, ali konsalting prihod koji je kratko išao kroz srpski IBAN je treba prijaviti i u Srbiji kao non-resident Einkommen (verovatno bez dodatnog poreza zbog DTC). Plan se uradio za 90 minuta umesto da Dušan dva meseca obilazi između tri verzije priče.

Razlika između tog scenarija i scenarija u kojem Dušan dve godine kasnije dobije Anfrage od BMF-a (austrijska poreska otkrila Wise promet kroz CRS) jeste oko 3.000 do 8.000 evra naknadnog poreza plus kazne plus stres pred isteka roka.

Pre nego što sledeću godinu kreneš sa istim ritualom, oceni gde si u svom procesu kroz Strategy Score (pet pitanja, 60 sekundi).

Povezani članci#

• FTMO porez u Austriji: Šta prijaviš, šta Steuerberater traži (2026)
• Kreisschreiben 36 i prop trejding u Švajcarskoj: šta Steueramt traži (2026)
• Steuerberater i prop trading dijaspora praktikum (2026)
• Trejding iz dijaspore: porez DE, AT, CH
• FTMO pare iz Nemačke: Wise, Revolut ili lokalna banka