Prilikom započinjanja bilo kog biznisa, moramo imati u vidu koliko rizikujemo, sa kakvim alatima i predznanjim pokrećemo taj biznis, da li imamo dobro postavljen plan i strukturu kako će taj biznis da funkcioniše, koji su naši ciljevi itd.Isto je tako i sa trgovanjem na berzi – važno je da upravljamo rizikom i shvatimo da trčimo maraton a ne sprint.
Zašto je važno upravljanje rizikom?
Upravljanje rizikom na finansijskom tržištu je izuzetno važno za bilo kog trgovca, bilo da je reč o početniku ili iskusnom profesionalcu jer trgovanje uvek nosi određeni rizik.
Tržište je po svojoj prirodi nepredvidivo i nijedan trgovac ne može potpuno eliminisati rizik ali svaki trgovac može naučiti kako upravljati njim na način da smanji gubitke i poveća svoje šanse za profitom. To se postiže primenom različitih strategija i tehnika koje imaju za cilj upravo to, smanjiti rizik trgovanja. Na taj način, trgovac može dugoročno ostvarivati stabilne dobitke, što je glavni cilj svakog trgovca.
Koji su osnovni principi upravljanja rizikom na tržištu?
Postoji 5 osnovnih principa koje treba slediti kada je u pitanju upravljanje rizikom na tržištu:
- Strategija trgovanja
- Diversifikacija portofolija
- Postavljanje stop-loss nivoa
- Praćenje relevantnih vesti
- Granica preuzimanja rizika
1. Svaki trgovac more imati jasno definisanu strategiju trgovanja
To je temelj uspešnog upravljanja rizikom. Strategija trgovanja znači da mora znati šta kupuje i zašto, te mora imati jasan plan za izlazak iz pozicije u slučaju da se stvari ne odvijaju prema planu.
Sastavljajući strategiju trgovanja, treba da razmotriš svoje lične ciljeve, kao što su kratkoročno ili dugoročno ulaganje, trgovina na osnovi fundamentalne analize ili tehničke analize, rizik koji si spreman preuzeti i vrstu finansijskog instrumenta na koji ćeš se fokusirati.
Kada imaš jasnu strategiju, možeš smanjiti svoje rizike i postaviti konkretne ciljeve. Na primer, ako se fokusiraš na kratkoročno trgovanje s visokim rizikom možeš postaviti cilj da ostvariš malo ali redovno povećanje svog kapitala, dok ako se fokusiraš na dugoročno ulaganje možeš postaviti cilj da ostvariš stabilan godišnji prihod.
Ako slediš jasno definisanu strategiju trgovanja, možeš donositi informisane odluke o kupovini i prodaji finansijskih instrumenata. To znači da moraš biti disciplinovan i držati se svoje strategije čak i u slučaju iznenadnih promena na tržištu.
2. Diversifikacija portfolija
Diversifikacija portofolija se odnosi na širenje investicija kroz različite asete i tržišta kako bi se smanjio rizik i izloženost gubitku.
Ne bi trebalo da ulažeš sve svoje novce u jednu poziciju ili u jednu vrstu imovine. Kao što se kaže, “ne stavljaj sva jaja u jednu korpu” – umesto toga, treba da ulažeš u više pozicija koje su različite vrste imovine ili su na različitim tržištima. Na taj način, ako se jedna pozicija loše pokaže, gubitak će biti manji jer će drugi delovi portfolija verovatno biti u plusu.
Diversifikacija portfolija takođe pomaže u smanjenju rizika od sezonskih ili cikličnih varijacija u različitim tržištima. Na primer, ako si uložio u samo jedno tržište koje se suočava s lošom sezonskom potražnjom, mogao bi pretrpeti velike gubitke. Međutim, ako si uložio u nekoliko različitih tržišta, a ne samo u jedno, rizik od velikih gubitaka se smanjuje. Trebao bi pažljivo proceniti svoj portfolij i proveriti ima li dovoljno diversifikacije, uzimajući u obzir svoju strategiju trgovanja i ciljeve.
3. Postavljanje stop-loss nivoa
Stop-loss nivo je narudžba koja automatski zatvara poziciju kada se cena određene imovine spusti na određen nivo. Ovo pomaže u ograničavanju gubitka koji trgovac može pretrpeti u slučaju nepovoljnog kretanja tržišta. Stop-loss nalozi se koriste za zaštitu od velikih gubitaka, a istovremeno omogućava trgovcu da ostane u igri i da ostvari dobitak.
Stop-loss nivoe bi trebalo postaviti pre ulaska u trgovanje. Kada se stop-loss nalog postavi, trgovac određuje najniži nivo cene koju je spreman tolerisati pre nego što proda finansijski instrument. Stop-loss nalozi se često postavljaju na nivo ispod kojeg bi trgovac izgubio više novca nego što je spreman rizikovati.
Primer, ako ulaziš u trgovinu s deonicama koje trenutno koštaju 100 dolara, možeš postaviti stop-loss nalog na 95 dolara. To znači da ako cena deonica padne ispod 95 dolara, broker će automatski prodati dionice trgovca, a time će se izbeći veći gubitak.
Postavljanje stop-loss naloga može biti posebno korisno kada trgovac ne može stalno pratiti kretanje tržišta, kao što je slučaj kada trguje u različitim vremenskim zonama. Stop-loss naloge takođe može koristiti i iskusni trgovac kako bi smanjio emocionalni uticaj na trgovinu, što može dovesti do loših odluka.
U konačnici, postavljanje stop-loss naloga pomaže trgovcu da smanji rizik od gubitka i da ostane discipliniran u provedbi svoje strategije trgovanja. Stop-loss nalozi su važan alat za upravljanje rizikom na tržištu i trebali bi biti dio svake dobre strategije trgovanja.
4. Upravljanja rizikom na tržištu i praćenje vesti
Praćenje tržišnih vesti je ključno za trgovce jer im omogućuje da ostanu obavešteni o svim relevantnim informacijama koje mogu uticati na cene finansijskih instrumenata kojima trguju. Postoje mnogi sajtovi koji su izvor pouzdanih informacija o trgovanju pa savetujem da ih redovno posećujete.
Praćenje vesti pomaže trgovcu da se pripremi za potencijalne rizike. Na primer, ako trgovac prati vesti o geopolitičkim napetostima u nekoj regiji, može očekivati da će to uticati na cene određenih finansijskih instrumenata povezanih s tom regijom. Stoga trgovac može prilagoditi svoju strategiju trgovanja kako bi se prilagodio novonastaloj situaciji i smanjio rizik.
5. Trgovac ne bi trebao preuzimati rizik koji premašuje njegove finansijske mogućnosti i iskustvo
Tržište je nepredvidivo i ponekad će stvari krenuti po zlu, bez obzira na to koliko dobro se trgovac pripremi. Važno je ostati smiren i ne donositi odluke pod pritiskom. U takvim situacijama, najbolje je odustati od trgovine i sačekati bolje prilike.
Trgovci koji se bave profesionalnim trgovanjem moraju se držati svog plana i strategije trgovanja, a ne reagovati impulsivno na promene na tržištu. Kada tržište počne da osciluje ili kada cene krenu prema dole, trgovci se mogu naći u situaciji da donose odluke koje su podstaknute emocijama, umesto logikom i strategijom trgovanja.
Važno je napomenuti da upravljanje rizikom nije samo o zaštiti od gubitaka. Upravljanje rizikom takođe može pomoći trgovcu da identifikuje nove prilike za trgovanje i poveća svoje šanse za profitom. Kada trgovac nauči kako upravljati rizikom na tržištu, može se osećati sigurnije u svojim trgovačkim odlukama i imati veću verovatnoću uspeha.
Za kraj ti ostavljam par pitanja koja će sumirati ovaj tekst i iz kojih ćeš dobiti neke smernice u tvom trgovanju.
Da li trčiš finansijski maraton ili sprint?
Da li imaš svoju strategiju tokom trgovanja?
Da li reaguješ impulsivno, uvek se upletu emocije ili hladne mirne glave donosiš odluke dok si na chartu?
Da li stavljaš sva jaja u jednu korpu?
Šta za tebe predstavlja uspeh u trgovanju?
Koje vesti pratiš i kako to utiče na tvoje odluke i trgovanje?
